FINANSIRANJE – http://preduzetnik.rs http://preduzetnik.rs Mali biznis, preduzetništvo, start up, pokretanje posla! Wed, 11 Apr 2018 09:14:06 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=4.9.5 67410574 Franšiza http://preduzetnik.rs/fransiza/ http://preduzetnik.rs/fransiza/#respond Sat, 20 Aug 2016 09:34:25 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=379 Franšiza je privilegija ili dozvoljeno pravo pojedincu ili grupi koja omogućava korisniku da provodi određenu vrstu komercijalne aktivnosti. Legalni koncept franšize datira od srednjeg veka, kada je vitez ili opat mogao dobiti pravo upravljanja određenim delom lordovog poseda. Sajmovi i tržnice su takođe bile organizovane kao franšize, kao i neke druge komercijalne aktivnosti. Danas se ...

The post Franšiza appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Franšiza je privilegija ili dozvoljeno pravo pojedincu ili grupi koja omogućava korisniku da provodi određenu vrstu komercijalne aktivnosti. Legalni koncept franšize datira od srednjeg veka, kada je vitez ili opat mogao dobiti pravo upravljanja određenim delom lordovog poseda. Sajmovi i tržnice su takođe bile organizovane kao franšize, kao i neke druge komercijalne aktivnosti.

Danas se pod pojmom ugovora o franšizi mogu smatrati slučajevi poput mere i usluga koje će biti osigurane od strane cedenta, plaćanja cedenta i uveti za okončanje franšize. Franšiza je sistem proširenja poslovanja i distribucije proizvoda i usluga te mogućnost vođenja poslovanja pod prepoznatljivim imenom.

Franšiza se pojavljuje kada kompanija (davatelj franšize) licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sistem poslovanja) određenoj osobi ili grupi (korisniku franšize) koji se slaže da će poslovati u skladu s uslovima ugovora (ugovor o franšizi) Davatelj franšize osigurava korisniku franšize podršku i, u nekim slučajevima, ima određenu kontrolu nad načinom poslovanja korisnika franšize. Zauzvrat korisnik franšize plaća davatelju franšize početnu naknadu (nazvan franšizna naknada) i naknada za poslovanje (royalty) za korištenje trgovačkog imena i načina poslovanja.

Franšiza je pravni i komercijalni odnos između imatelja robnog žiga, uslužnog žiga, trgovačke marke ili reklamnog simbola i pojedinca ili grupe koji traže pravo korištenja te identifikacije u poslovanju. Franšiza upravlja metodom za poslovanjem između dvije zainteresirane strane.

Primeri privatnih franšiza su bezbrojni. Prodavaci prodaju franšize trgovcima, dajući im pravo prodaje njihovih proizvoda u određenim područjima. U skorim godinama najveći rast franšiznih usluga zabeležen je u uslužnom sektoru. Franšize su kreirane kako bi ponudile usluge od računovodstva, do štampe i kopiranja, direktnog mailinga, čišćenja kuća, prodaje računara i usluga, itd.

The post Franšiza appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/fransiza/feed/ 0 379
Zašto je preduzetniku potrebno privatno zdravstveno osiguranje? http://preduzetnik.rs/zasto-je-preduzetniku-potrebno-privatno-zdravstveno-osiguranje/ http://preduzetnik.rs/zasto-je-preduzetniku-potrebno-privatno-zdravstveno-osiguranje/#respond Tue, 08 Mar 2016 11:30:42 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=2755 U razgovoru sa ljudima koji se bave privatnim biznisom, a imaju polise privatnog zdravstvenog osiguranja, saznali smo da su njihovi glavni motivi da to kupe za sebe, svoje porodice i svoje zaposlene, taj što nemaju  luksuz da svoje dragoceno vreme provode po čekaonicama u redovima ispred šaltera, čekajući da ih neko prozove, i pošalje zatim, ...

The post Zašto je preduzetniku potrebno privatno zdravstveno osiguranje? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

U razgovoru sa ljudima koji se bave privatnim biznisom, a imaju polise privatnog zdravstvenog osiguranja, saznali smo da su njihovi glavni motivi da to kupe za sebe, svoje porodice i svoje zaposlene, taj što nemaju  luksuz da svoje dragoceno vreme provode po čekaonicama u redovima ispred šaltera, čekajući da ih neko prozove, i pošalje zatim, sa uputom,  na neko drugo mesto gde će dodatno nešto čekati.

Nekima je glavni motiv bio nezadovoljstvo njihovih zaposlenih, nemaju osećaj pripadnosti firmi, što nekako direktno utiče na pad produktivnosti i profita. Tada nema domaćinskog ponašanja, radnik mnogo manje brine o firmi i njenoj imovini.

Kvalitetni stručnjaci koji su okosnica svake kompanije, budu obeshrabreni i traže bolje socijalne uslove za sebe i svoju porodicu, kod konkurencije, naravno. Firma onda gubi zaposlenog u kojeg je uložila puno novca u obuke i usavršavanja. Nekima se, pogotovo kad su manje firme u pitanju, desilo da im kolektiv bude potpuno desetkovan kada naiđu sezonske bolesti, kao grip npr., jer zaposleni radije svesno ugrožava svoje zdaravlje i zdravlje svojih kolega, i bolest preleže na nogama, nego da gube vreme u beskrajnom čekanju po bolnicama, gde nas više i ne tretiraju kao ljude. Tada je neminovna frustracija zbog nepotrebnih povećanih troškova za bolovanje zaposlenih,  jer su radnici primorani da lekarske preglede koje mogu da obave za dva sata, rade po nekoliko dana, onda se osete beznadežno i glupo kad moraju da jure neku vezu ili krše zakon i nekog podmićuju.

U našoj zemlji vlada predrasuda da su ove polise skupe. Sasvim komforan paket zdravstvenog osiguranja na mesečnom nivou za osobu starosti od 25 do 40 godina može da iznosi od 10 do 20 evra po zaposlenom, u zavisnosti od pola i godišta, čime bi svako izbegao nepotrebna maltretiranja koja nas redovno zadese kod državnog lekara.

Država se trudi da nas preduzetnike motiviše na ovakva zbrinjavanja tako što je ove polise učinila neoporezive do određenog iznosa na mesečnom nivou (trenutno je 5.300dinara mesečno po zaposlenom).

Nemanja Vujanović

www.nebo-ins.rs

The post Zašto je preduzetniku potrebno privatno zdravstveno osiguranje? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/zasto-je-preduzetniku-potrebno-privatno-zdravstveno-osiguranje/feed/ 0 2755
Savet: Kako izabrati banku? http://preduzetnik.rs/savet-kako-izabrati-banku/ http://preduzetnik.rs/savet-kako-izabrati-banku/#respond Fri, 19 Feb 2016 18:16:10 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=2700 Na teritoriji Republike Srbije posluje oko 30 banaka, tako da novim klijentima nije lako da se odluče za onu koja najviše odgovara njihovim potrebama. Pre odabira banke bitno je da razmislite koliko često ćete imati potrebu da posećujete svoju banku. Ako imate potrebu da banku posećujete češće, najbolje je da izaberete banku u blizini svoje ...

The post Savet: Kako izabrati banku? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Na teritoriji Republike Srbije posluje oko 30 banaka, tako da novim klijentima nije lako da se odluče za onu koja najviše odgovara njihovim potrebama.

kartice

Pre odabira banke bitno je da razmislite koliko često ćete imati potrebu da posećujete svoju banku. Ako imate potrebu da banku posećujete češće, najbolje je da izaberete banku u blizini svoje kuće ili posla. Takođe, obratite pažnju na radno vreme Vaše banke.

Potrebno je da se raspitate o uslovima i obavezama koje Vam sleduju korišćenjem usluga te banke. Dobro se informišite o cenama usluga koje biste koristili, kao i o ceni održavanja računa i izdavanja kartica. Banke u Srbiji slično tarifiraju svoje usluge, ali one specijalizovane za određenu vrstu proizvoda ipak daju nešto povoljnije uslove.

Ukoliko ste navikli da račune plaćate u ekspozituri ili da podižete novac na bankomatima, prvenstveno bi trebalo da Vas zanima koliko određena banka ima ekspozitura i bankomata i kako su raspoređeni. Onima što račune plaćaju preko interneta ili preko mobilnog telefona, ovi podaci nisu toliko bitni, ali njih zato zanima da li su i u kojoj meri u konkretnoj banci razvijene onlajn usluge.

Kada birate banku, najpre iskoriste uslugu “ličnog bankara”, službenika koji je tu da zaista posavetuje klijenta o tome šta je najbolje rešenje za njegovu konkretnu situaciju. Mnoge banke uz određenu uslugu ponude i dodatne pogodnosti, pa tako klijent može, po povoljnoj ceni, da dođe do više proizvoda koji bi mu bili od koristi. Na izbor banke presudno može da utiče i ophođenje zaposlenih prema klijentima.

The post Savet: Kako izabrati banku? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/savet-kako-izabrati-banku/feed/ 0 2700
Šta je EURIBOR? http://preduzetnik.rs/sta-je-euribor/ http://preduzetnik.rs/sta-je-euribor/#respond Wed, 28 May 2014 16:33:54 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=1276 U redu odlučili ste da kod banke uzmete kredit.Vrlo često imamo vaša pitanja koja banka je najpovoljnija ali danas to neće biti tema.Govorićemo o EURIBOR-u.Šta je uopšte EURIBOR?Ova nedoumica je uobičajena kod naših preduzetnika.Ukoliko bi potražili EURIBOR na na wikipediji dobili bi suvoparnu definiciju da se radi o nekoj kamatnoj stopi.Evo kako to zvuči: EURIBOR je ...

The post Šta je EURIBOR? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

U redu odlučili ste da kod banke uzmete kredit.Vrlo često imamo vaša pitanja koja banka je najpovoljnija ali danas to neće biti tema.Govorićemo o EURIBOR-u.Šta je uopšte EURIBOR?Ova nedoumica je uobičajena kod naših preduzetnika.Ukoliko bi potražili EURIBOR na na wikipediji dobili bi suvoparnu definiciju da se radi o nekoj kamatnoj stopi.Evo kako to zvuči:

EURIBOR je skraćenica engleske reci Euro Interbank Offered Rate i predstavlja referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac na koriscenje na medjubankarskom trzistu. EURIBOR se koristi kao referentna kamatna stopa za EUR.

Dakle da uprostimo EURIBOR jeste kamatna stopa po kojoj banke u EU pozajmljuju sredstva jedna drugoj.Ako na primer dobijete ponudu za kredit i vaša kamata glasi 4% + euribor, onda morate znati da je 4% bankarska marža a euribor varijabilna kamata koja zavisi od tržišnih uslova na međubankarskom tržištu.Naravno sami sebi postavljate pitanje kako da znate koliki će biti EURIBOR.

Naš predlog je da koristite vrlo jednostavan metod.Ova kamatna stopa je uvek vrlo bliska referentnoj kamatnoj stopi ECB  (evropske centralne banke) a upravo ova referentna kamatna stopa funkcioniše po sledećem modelu: kada su krizna vremena stopa je niska, što i danas možete primetiti pošto je svega 0.5% a kada je privredni uspon ova stopa ide gore.

Zaključak jeste da dugoročno ne možete predvideti EURIBOR, ali možete doneti ispravnu odluku ako procenite koliko dugo će trjajati kriza, naš pojam o tome jeste da u narednih par godina se neće završiti.Stoga i ne očekujemomo neke posebne promene na gore Inače storijska maksimalna vrednost EURIBOR-a je oko 6%.

The post Šta je EURIBOR? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/sta-je-euribor/feed/ 0 1276
Lizing (leasing) http://preduzetnik.rs/lizing-leasing-2/ http://preduzetnik.rs/lizing-leasing-2/#respond Thu, 08 May 2014 18:32:59 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=1118 Lizing je oblik finansiranja gde davalac lizinga kupi predmet lizinga i da ga primaocu lizinga na upotrebu, koji za to plaća lizing rate u skladu sa ugovorom. Neki važni pojmovi u lizingu Davalac lizinga – je preduzeće koje je registrovano za obavljanje lizing poslova; to je lizing kompanija koja korisniku lizinga daje ovlašćenja da predmet ...

The post Lizing (leasing) appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Lizing je oblik finansiranja gde davalac lizinga kupi predmet lizinga i da ga primaocu lizinga na upotrebu, koji za to plaća lizing rate u skladu sa ugovorom.

Neki važni pojmovi u lizingu

Davalac lizinga je preduzeće koje je registrovano za obavljanje lizing poslova; to je lizing kompanija koja korisniku lizinga daje ovlašćenja da predmet lizinga koristi na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu, zadržavajući pri tome pravo svojine nad predmetom lizinga

Finansijski lizing – oblik lizinga kod koga je uobičajeno:

-da vlasništvo nad predmetom lizinga po isteku ugovora o lizingu automatski prelazi na primaoca lizinga;

-da vlasništvo nad predmetom lizinga po isteku ugovora o lizingu automatski prelazi na primaoca lizinga;

-da je trajanje ugovora o lizingu uporedivo sa procenjenim ekonomskim vekom opreme

Isporučilac ( ili Dobavljač) fizičko ili pravno lice registrovano za proizvodnju, trgovinu i/ili servisiranje predmeta lizinga.

 

Lizing rata – iznos plaćanja koji primalac lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga periodično plaća davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.Lizing registar – baza podataka koji sadrži informacije o svim dklopljenim lizing ugovorima zaključenim između svih korisnika lizinga (pravnih i fizičkih lica) i lizing kompanija. Registar sadrži sve relevantne informacije o primaocu, davaocu i predmetu lizinga.

Lizing rata – iznos plaćanja koji primalac lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga periodično plaća davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.

Lizing registar – baza podataka koji sadrži informacije o svim dklopljenim lizing ugovorima zaključenim između svih korisnika lizinga (pravnih i fizičkih lica) i lizing kompanija. Registar sadrži sve relevantne informacije o primaocu, davaocu i predmetu lizinga.

Novčani tok (cash-flow) – za raliku od iznosa dobiti koji se u bilansima preduzeća javljuje kao čisto računovodstvena kategorija, izveštaj o novčanom toku prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novčanih sredstava kojima preduzeće raspolaže. Lizing kompanije svoje odluke o odobravanju lizinga donose upravo na osnovu projekcije budućeg novčanog toka potencijalnog korisnika lizinga.

Predmet lizinga je svako vozilo, mašina i oprema koji predstavljaju predmet Ugovora.

Primalac lizinga(ili korisnik lizinga) je pravno ili fizičko lice koje sa Davaocem lizinga sklapa Ugovor o lizingu i koje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu od davaoca lizinga preuzima predmet lizinga na korišćenje.

Rata – je ugovoreni iznos koji Primalac lizinga uplaćuje Davaocu lizinga za korišćenje predmeta; rata se uplaćuje prema planu otplate iz Ugovora o lizingu pri čemu su uključeni i deo duga i pripadajuća kamata.

Učešće – je iznos koji se u ugovorenoj visini uplaćuje na račun davaoca lizinga. Minimalni i maksimalni iznos učešća zavise od ugovorenog trajanja lizinga.

Zaloga – deo imovine u vlasništvu zajmoprimca koja služi za obezbeđenje duga ka zajmodavcu, a koju zajmodavac može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga.

The post Lizing (leasing) appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/lizing-leasing-2/feed/ 0 1118
Kako možete akumulirati tj. nagomilati bogatstvo? http://preduzetnik.rs/kako-mozete-akumulirati-tj-nagomilati-bogatstvo/ http://preduzetnik.rs/kako-mozete-akumulirati-tj-nagomilati-bogatstvo/#respond Wed, 03 Oct 2012 19:18:20 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=497 Sasvim jednostavno – vi treba da štedite i investirate. Time što ne trošite svaki dinar koji zaradite, mo­žete da odvojite novac i stavite ga u opticaj da bi vaše bogatstvo raslo. Prema Ekonomskom izveštaju Predsednika, potrošači u SAD sada štede manje od 1% svog dohotka, a ostatak potroše. Svakako da neki ljudi štede znatno vi­še ...

The post Kako možete akumulirati tj. nagomilati bogatstvo? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Sasvim jednostavno – vi treba da štedite i investirate. Time što ne trošite svaki dinar koji zaradite, mo­žete da odvojite novac i stavite ga u opticaj da bi vaše bogatstvo raslo.

Prema Ekonomskom izveštaju Predsednika, potrošači u SAD sada štede manje od 1% svog dohotka, a ostatak potroše. Svakako da neki ljudi štede znatno vi­še od tog proseka, dok drugi štede manje. To koliko će ljudi štedeti može zavi­siti od visine njihovog dohotka, očekivanog dohotka u budućnosti, tekućih kamatnih stopa i visine poreza.

Dohodak.Kako visina dohotka raste, to tipično domaćinstvo počinje više da i štedi i investira. Očekivanja mogu biti velika pokretačka sila u nacionalnoj ekono­miji. Kada se ljudi osećaju dobro oko svoje tekuće situacije i u pogledu buduć­nosti, oni slobodnije troše. Stopa njihove štednje može opasti, ali oni time po­mažu podsticanje privrednog rasta. Međutim, ako su sigurnost zaposlenja ili zarada ugroženi, ljudi teže da štede veći deo svog dohotka nego pre, a da ma­nje troše. Osamdesete i devedesete godine 20. veka u SAD su dobri primeri. Tokom osamdesetih, kada su ljudi više brinuli o svom ekonomskom položa­ju, godišnja stopa štednje se kretala između 5 i 10 procenata. Nasuprot tome, dokje poverenje potrošača raslo tokom najvećeg dela devedesetih, stopa šted­nje se smanjila na rekordno nizak nivo svih vremena.

Tekuće kamatne stope. Više kamatne stope takođe mogu podstaći štednju. Pri­vučeni višim stopama prirasta štednje, mnogi potrošači će biti skloniji da vi­še štede. U međuvremenu, viši troškovi uzimanja zajmova obeshrabruju ku-. povinu, tako da potencijalni kupci odlažu kupovinu skupih stvari kao što su kola, kuće i kućna oprema.

Poreski zakoni. Poreske stope koje propisuje Vlada takođe mogu ohrabriti ili obeshrabriti štedn ju. Više obaveze po osnovu poreza na dohodak, obeshra­bruje ljude da štede. Smanjivanje poreza na štednju, ohrabruje ljude da akumuliraju novac i da ga investiraju. Banke, osiguravajuće kompanije, akcijski brokeri i drugi, trude se svim silama da vas nagovore da investirate Više svog novca. Suprotno tome, mnoge kompanija- proizvođači konfekcije, film­ski studiji ikozmetičke kompanije – žele da trošite više. Tako vi pravite izbor stvari koje ćete ku­piti, ali takođe i koliko ćete trošiti, a koliko ćete štedeti i investirati

The post Kako možete akumulirati tj. nagomilati bogatstvo? appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/kako-mozete-akumulirati-tj-nagomilati-bogatstvo/feed/ 0 497
Kreditni biro http://preduzetnik.rs/kreditni-biro/ http://preduzetnik.rs/kreditni-biro/#comments Wed, 22 Aug 2012 10:36:22 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=399 Šta je kreditni biro? Kreditni biro je centralni – nacionalni registar podataka o novčanim obavezama i o urednosti fizičkih i pravnih lica u izmirivanju tih obaveza prema bankama, davaocima lizinga i drugim pružaocima usluga. Gde se nalazi kreditni biro? Kreditni biro organizovan je u okviru udruženja banaka Srbije i nalazi se u Beogradu, ulica Bulevar ...

The post Kreditni biro appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Šta je kreditni biro?

Kreditni biro je centralni – nacionalni registar podataka o novčanim obavezama i o urednosti fizičkih i pravnih lica u izmirivanju tih obaveza prema bankama, davaocima lizinga i drugim pružaocima usluga.

Gde se nalazi kreditni biro?

Kreditni biro organizovan je u okviru udruženja banaka Srbije i nalazi se u Beogradu, ulica Bulevar kralja Aleksandra 86, na 1 spratu.

Ko dostavlja podatke kreditnom biro?

Kreditnom biro podatke dostavljaju banke, davaoci lizinga, osiguravajuća društva, državni fondovi, fondovi za osiguranja i poverioci, koji su odgovorni za tačnost i ažurno dostavljanje podataka koji se iskazuju izveštajima Kreditnog biroa.

Koje podatke Kreditni biro vodi o gradjanima?

Kreditni biro za gradjane vodi podatke;

– tekućim obavezama, kao što su obaveze po osnovu kredita, kreditnih kartica, o pozajmicama po tekućim računima, o preuzetim obavezama žiranata i o lizingu;

– potencijalnim obavezama, kao što su podaci o datim jemstvima ( o žirantima) po kreditima drugih gradjana;

– neurednostima ( docnjama, spornim potraživanjima) u izmirivanju tekućih

– obaveza ( iznos i vreme trajanja dospele neizmirene obaveze).

Da li kreditni biro vodi podatke o prošlosti?

Da . kreditni biro vodi napred pomenute podatke za prethodni period od 3 godine, odnosno podaci se brišu u kreditnom biro po isteku 3 godine računajući od dana prestanka ugovora odnosa o korišćenju usluge.

Ko sve može povući izveštaj o Kreditnog Biroa?

Izveštaj od kreditnog biroa može povući samo ovlašćenji radnik banke, davaoca lizinga ili drugogo prožaoca usluge kojima gradjani podnose zahtev za korišćenje usluge i to samo na osnovu date pismene saglasnosti gradjana na koga se izveštaj odnosi.

Da li gradjani mogu dobiti izveštaj kreditnog birova za svoje potrebe?

Da . gradjani mogu dobiti tzv. Licni izvestaj za sopstvene potrebe, npr. Radi ličnog uvida u podatke koji se o njima vode kod banaka i drugih pružaoca usluga, radi reklamacije na tačnost podataka, i za druge potrebe.

Gde se može dobiti lični izveštaj?

Zahtev za dobijanje ličnog izveštaja gradjanai mogu podneti kod bilo koje banke ili kod Kreditnog biroa koji će im biti dostavljen na način koji sami odrede( fakosm, mejlom,poštom, a kod Kreditnog biro i li ličnim preuzimanjem).

Da li gradjani mogu izvršiti uvid u podatke koji se o njima vode u kreditnom birou?

Da. Gradjani mogu kod kreditnog biro lično izvršiti uvid u podatke koji se o njima vode bez štampanog izveštaja i to bez paćanja naknade.

Kako gradjani mogu izvršiti izmenu netašnih podataka?

Gradjani mogu zahtevati izmenu ili brisanje popunjavanjem zahteva za ispravku – dopunu koja se dobija uz lični izveštaj. U koliko je takav zahtev opravdan banka odnosno drugi davalac usluge koji je dostavio netačan podatak dužan je da izvršio izmenu najkasnije u roku od 15 dana, ali se te izmene u praksi sporovode ne duže od 3 dana.

Koja je namena izveštaja koje banke i drugi davaoci usluga povlače?

Banke i davaoci lizinga su u obavezi da povlače izveštaj za podnosioca zahteva za kredit, odnosno korišćenje lizinga kako bi utvrdili visinu zaduženosti u odnosu na primanja pdnosioca zahteva, kako i njihovu urednost u izmirivanju obaveza prethodnom periodu. Za ostale usluge banke i drugi davaoci usliga povlače izveštaj prema sopstvenoj odluci.

Kako se definiše neurednost (docnja) gradjanja u izmirivanju obaveza?

Neurednost, odnosno docnja u izmirivanju obaveza gradjana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada gradjanin ne uplati ratu kredita duže od 60 dana, računajući od dana dospeća te rate ili kada nedozvoljeno prekaoračenje po tekućem računu ne izmiri u navedenom roku, računajući od dana nedezvoljenog prekoračenja i slično.

U kom periodu se vrši izmena podataka u izveštajima kreditnog biroa?

Sve promene izvršene kod banaka u toku dana ( otplate kredita, gašenja računa ili kartice, izmirenja docnja i sl.) iskazaće se u izveštaju kreditnog biroa narednog dana od dana dostavljanja tih podataka od strane banke, odnosno drugog davaoca usluge.

Ko donosi odluku o odobrenju kredita ili neke druge usluge?

Odluku o pružanju usluge isključivo donosi banka, ili davalac lizinga ili drugi pružalac ulsuge na osnovu podataka iz izveštaja kreditnog biroa i ispunjenosti ostalih uslova koje su utvrdili pružaoci usluga.

Da li su pružaoci usluga družni da saopšte razlog za odbijanje zahteva gradjana za korišćenje usluge?

Da. Banke, davaoci lizinga i drugi pružaocu usluga su dužni da gradjaninu saopšte razloge za odbijanje zahteva, ukoliko je negativan stav zasnovan na podacima iz izveštaja Kreditnog biroa. Ti razlozi mogu biti, npr. Zbog prezaduženosti ili neurednosti u izmirivanju obaveza ili zbog postojanja dospelih neizmirenih obaveza i slično.

Do kod iznosa banke tolerišu neurednost?

Odluka je na banci, odnosno davaoca usluge do kog iznosa će tolerisati neurednost, obzirom da oni snose celokupan rizik po pruženim uslugama. Naša je preporuka da kod donošenja odluke o pružanju usluge na uzimaju u obzir docnje koje su na primer rezultat kursnih razlika, neplaćenih naknada po osnovu korišćenja usluga i slično, obzirom da najčešće nisu rezultat svesne namere, već nedovoljene informisanosti gradjana.

Šta preporučujemo gradjanima korisnicima usluga?

Pre svega da se pre potpisivanja ugovora o korišćenju ugovora o korišćenju usluge kod banaka ili drugog pružaoca usluge detaljno informišu o svojim obavezama iz ugovora, da u slučaju odbijanja zahteva traže obrazloženje, da zahtebaju ažurnost u dostavljanu podataka Kreditnom birou, a posebno da izvrše gašenje neaktivnih tekućih računa, platnih kartica, i drugo.

The post Kreditni biro appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/kreditni-biro/feed/ 2 399
Termini koje je dobro znati pri razmatranju kredita http://preduzetnik.rs/termini-koje-je-dobro-znati-pri-razmatranju-kredita/ http://preduzetnik.rs/termini-koje-je-dobro-znati-pri-razmatranju-kredita/#respond Tue, 14 Aug 2012 09:51:29 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=325   Kamata-naknada koju plaćate za koršćenje pozajmljenog novca Nominalna kamatna stopa NKS– kamatna stopa bez uključenih ostalih troškova Efektivna kamatna stopa EKS– kamatna stopa sa svim troškovima, prava cena kredita koji uzimate Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz ...

The post Termini koje je dobro znati pri razmatranju kredita appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

 

Kamata-naknada koju plaćate za koršćenje pozajmljenog novca

Nominalna kamatna stopa NKS– kamatna stopa bez uključenih ostalih troškova

Efektivna kamatna stopa EKS– kamatna stopa sa svim troškovima, prava cena kredita koji uzimate

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi

Ručna zaloga založno pravo na nekoj pokretnosti, koja ovalšćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug o dospelosti naplati potraživanja prodajom iste.

Jemstvo-garancija nekog lica da će dug biti isplaćen

Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.

Ček predstavlja pismenu ispravu kojom izdavalac/potpisnik daje banci bezuslovnu naredbu da podnosiocu isplati naznačenu sumu novca. Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz postojanje novčanog pokrića.

EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa koja predstavlja presek kamatnih stopa po kojima prvorazredne banke u evrozoni nude međusobne depozite na fiksne periode. Jednostavnije rečeno EURIBOR je cena kapitala po koj banke u evrozoni vrše pozajmice jedna drugoj.

 

Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.

Ček predstavlja pismenu ispravu kojom izdavalac/potpisnik daje banci bezuslovnu naredbu da podnosiocu isplati naznačenu sumu novca. Za razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz postojanje novčanog pokrića.

EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa koja predstavlja presek kamatnih stopa po kojima prvorazredne banke u evrozoni nude međusobne depozite na fiksne periode. Jednostavnije rečeno EURIBOR je cena kapitala po koj banke u evrozoni vrše pozajmice jedna drugoj.

BEOIBOR kamatne stope po kojoj. bi banke koje između sebe imaju. otvorene limite za trgovinu, bile spremne da pozajmljuju dinare

Bankarska garancija predstavlja poseban instrument koji izdaje banka radi osiguranja plaćanja i radi izvršenja ugovornih obaveza u roku i na način kako je to ugovorom predviđeno.

Grejs period je vremeski period u kome nema otplate kredita.Obično se odobrava kod dugoročnih kredita.

Likvidnost je mogućnost da se u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama

 

The post Termini koje je dobro znati pri razmatranju kredita appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/termini-koje-je-dobro-znati-pri-razmatranju-kredita/feed/ 0 325
O kreditima http://preduzetnik.rs/o-kreditima/ http://preduzetnik.rs/o-kreditima/#respond Mon, 06 Aug 2012 11:53:52 +0000 http://preduzetnik.rs/?p=233 Tradicionalno banke su oprezne u radu sa investicijama.Za razliku od privatnih investitora uvek se lakše odlučuju da naprave pozajmicu već postojećim firmama nego početnicima.Izgovor banka za ovakve kriterijume možemo tražiti u tome šte one zapravo investiraju novac svojih štediša i deponenanta. Pre nego što uopšte krenete u banku , trebalo bi da napravite plan.Sakupite sve ...

The post O kreditima appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>

Tradicionalno banke su oprezne u radu sa investicijama.Za razliku od privatnih investitora uvek se lakše odlučuju da naprave pozajmicu već postojećim firmama nego početnicima.Izgovor banka za ovakve kriterijume možemo tražiti u tome šte one zapravo investiraju novac svojih štediša i deponenanta.

Pre nego što uopšte krenete u banku , trebalo bi da napravite plan.Sakupite sve potrebne papire koji su vam je potrebni.Većina banaka traži sličnu dokumentaciju, na primer bilanse za tekuću i prošlu godinu, jemstva, glavne dobavljače… itd.Sve potrebne informacije o potrebnoj dokumentaciji uvek možete dobiti na sajtu banke ili od vašeg kreditnog savetnika.

Ukoliko su vam potrebna veća kreditna sredstva nije neuobičajeno da banka od vas zahteva i biznis plan.Naravno mi vam preopručujemo da uvek imate spreman poslovni plan, ne samo zbog banke već i zbog svog kvalitetnog poslovanja.

 

Pored gore navedenih stavki banka će od vas zahtevati i određene garancije.Vrsta i obim garancija zavise od visine novčanih sredstava koja su vam potrebna,vaše kreditne istorije i renomea vaše firme.Garancije ili jemstva mogu biti

 

-Menice

-Hipoteke

-Ručne zaloge

-Garancije drugih firmi ili fizičkih lica za vas itd…

 

Banku će zanimati i da li investirate svoja sredstva u posao.Bankarima će lakše biti da odobre kredit preduzetniku ili preduzeću ukoliko ima solidan procenat sopstvenih ulaganja.

 

Da bi vam bilo lakše da dobijete kredit stavite se u poziciju zajmodavca.

 

Zajmodavac želi da zna:

-Kako tačno neki posao funkcioniše, i na koj način može da mu vrati novac

-Kako će novac biti upotrebljen

-Na koji način planirate da otplatite pozajmicu

-Da li ulazite u neke značajne rizike tokom poslovanja

-Imate li odgovornost u upravljanju poslom

 

Što je posao manji to je individua više umešana u poslovanje.Kod nas najveći broj privatnih biznisa ima jednog vlasnika,sama ta činjenica nam govori da poslovanje u takvim firmama jako zavisi od iskustva, znanja i ukupnog karaktera osobe koja vodi posao.Ukoliko imate dobru ličnu reputaciju to može biti od koristi kada stupate u odnos sa nekom od banaka.

The post O kreditima appeared first on http://preduzetnik.rs.

]]>
http://preduzetnik.rs/o-kreditima/feed/ 0 233