Naslovna / VODI BIZNIS / Da li rudariti ili investirati u kriptovalute?

Da li rudariti ili investirati u kriptovalute?

Print Friendly

Danas je novac u potpunosti centralizovan i pod kontrolom države. Kao odgovor na taj problem nastale su kriptovalute. Kriptovalute su digitalni tokeni ili digitalni novčići koje nije moguće kopirati ni proizvesti. I to je najbitnija razlika u odnosu na ”novčiće” na koje smo navikli. Šta to znači­? ”Novčiće” na koje smo navikli kontroliše jedna institucija, i oni su u potpunosti centralizovani. Kriptovalute kontoliše zajednica. I svako u svakom trenutku može saznati koliko je novčića preostalo na bilo kom računu i u bilo kom momentu kao i kada i gde ih je poslao.

Za razliku od novčića na koje smo navikli i čija količina se ne zna kod kriptovaluta je obrnuta situacija. Količina se zna i jako je važno da nije moguće promeniti količinu istog na jednom računu, bez da se na drugom smanji za jednako toliko.

Kriptovalute jesu softver ali u odnosu na standardne aplikacije koje se mogu kopirati kriptovalute se ne mogu kopirati zato i u svom sastavu reči imaju kripto što znači nemoguće kopirati ili falsifikovati. Zapravo to nisu valute.

Važno je da je tvorac ( pod pseudonimom Satoshi Nakamoto (Craig Wright)) uspeo da nadmudri bankare i političare, i napravi nešto tako savršeno na šta niko od njih neće ni na bilo koji način imati uticaja. Najbitnija stvar je da samo MI, društvo određuje vrednost ove valute.

 

Kako rudariti­?

Petar i Marko

Petar treba poslati 100$ svom bratu Marku, jer Marko kakav jeste, opet je upao u dugove na drugom kraju sveta.

Petar ulazi u banku i kaže “Poslao bih 100$, primalac je Marko.” – na to mu službenik kaže “Bankovnu karticu, molim”, “Ličnu, molim” i “Rešeno”.

 

U ovom slučaju banka je centralni autoritet i Marko i Petar veruju da je iznos koji oni vide na računu isti i pre i posle transkacije. Međutim ŠTA AKO je taj autoritet korumpiran pa svesno smanji iznos novca na Petrovom računu a ne unese kod Marka. Naše finansije su pod ogromnim rizikom. I zato sada postoji mogućnost da sami upravljamo svojim finansijama.

Zamislimo da uzmemo po parče papira, u ovom slučaju Marko i Petar i zapisuju svaku transakciju. Međutim za ovakvu ”decentralizovanu” metodu potrebno je više ljudi, minimum troje.

Recimo Petar, Marko, Jovan, Stefan i Nikola su zapisničari. Ako sada Petar želi da pošalje 100$ Marku, on će glasno reći ”šaljem Marku 100$, molim vas ubeležite”. Tako se transakcije nižu a učesnici ih beleže sve dok im ne ponestane papira. Šta onda? Pre nego što se papir stavi u fasciklu potpisuje se posebnom šifrom. I upravo je ta šifra garancija da je sadržaj na papiru istinit. Do šifre dolazimo posebnim algoritmom koji kada u njega ubacimo određene podatke daje uvek istu šifru ako su ulazni podaci isti.

U ovom primeru pretpostavimo da se vrednost papira smatra istinitm (odnosno da su sve transakcije važeće) ako je šifra (zbir) 10000

1000 + 6000 + 3000 = 10000 Znači ulazni podaci su 1000, 6000 i 3000 a šifra 10000

Ako smo imali 5 transakcija u iznosima od 100 + 200 + 300 + 200 + 200, njihov zbir daje 1000 pa sada tražimo kombinaciju koja zajedno sa 1000 daje 10000. 9000 možemo dobiti sa puno kombinacija.

Računar sada zaključuje koji ulazni podaci daju zbir 10000. On sada nasumično bira brojeve manje od 10000 sve dok ne pogodi kombinaciju. I ko od učesnika prvi pogodi kombinaciju on to svima objavljuje. Ako je na primer Stefan našao kombinaciju 6000 + 3000, on kaže da ima desetku tako da svi ostali mogu ukucati njegove brojeve. Svi papiri (block-ovi) na kojima algoritam daje 10000 smatraju se važećim. Ukoliko ne daje zbir od 10000 taj papir se smatra greškom i baca se. Stefan kao pronalazač dobitne kombinacije dobija nagradu od 5$ od tima.

Ovakav način proizvodnje kriptovaluta u svetu zove se mining ili rudarenje.

Ono po čemu se pravi blockchain razlikuje od ovog jednostavnog primera je mnogo učesnika i po algoritmu koji se koristi, a koji je mnogo kompleksniji i koji pored brojeva može primiti  slova i znakove. Šifre koje taj algoritam izbacujue zovu se hash-evi.

Računari koji pogađaju kombinacije kako bi otkrili hash-eve zovu se node-ovi (čvorišta, tj. jezgra). Ovo pogađanje zove se mining ili rudarenje, jer “kopamo” nove kriptovalute “ni iz čega”, koristeći struju i vreme za pokretanje računara. Samo postojanje nove važeće šifre smatra se dokazom odrađenog posla ili proof of work. Trenutno, većina kriptovaluta koristi proof of work kako bi učinile varanje i prelako pogađanje finansijski neisplativim zbog visokih računa struje i utrošenog vremena.

Matrix je konačno realnost!

 

Jovana Aritonović

 

 

 

 

Za vas preporučujemo:

Svetski uspešni primeri digitalnog marketinga – kompanija Uber

Uber Technologies Inc. je osnovana 2009. godine u San Francisku, Kaliforniji. Poslovanje je otpočela kao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *