Print Friendly, PDF & Email

КАКО НАПЛАТИТИ ШТЕТУ?

Сви грађани којима је престао радни однос (а који су у радном односу били најмање 12 месеци) имају право на новчану накнаду коју им једном месечно исплаћује Национална служба за запошљавање (тзв. Биро за запошљавање).

Месечна накнада коју је Биро дужан да исплаћује грађанима – корисницима накнаде не може бити нижа од 80% нити виша од 160% од минималне зараде. Међутим, Биро је СВИМА вршио погрешан обрачун накнаде и ИСПЛАЋИВАО МАЊЕ износе од износа који су утврђени законом.

Као последица погрешног обрачуна СВИ КОРИСНИЦИ НАКНАДЕ СУ ПРЕТРПЕЛИ ШТЕТУ у просеку од по 2.000,00 динара за сваки месец.

Сви грађани који су били корисници ове накнаде имају право да путем суда захтевају исплату штете која треба бити увећана за законске затезне камате. За остварење овог права се препоручује ангажовање адвоката.

Одредбама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС“ бр. 36/2009, 88/2010) утврђена су права лица којима је престао радни однос на новчану накнаду у случају престанка радног односа одн. престанка обавезног осигурања.

Одредбе чл. 69 и 70 Закона прописују да је основица за утврђивање висине новчане накнаде просечна зарада, плата или накнада зараде незапосленог лица у последњих шест месеци који претходе месецу у којем је престао радни однос, односно осигурање, да се новчана накнада утврђује у висини од 50% од основице и да новчана накнада не може бити виша од 160% нити нижа од 80% од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец у којем се врши исплата новчане накнаде.

Одредбе чл. 78 Закона прописују да корисник има право на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање за време остваривања права на новчану накнаду и да су доприноси садржани у новчаној накнади, да се плаћају на терет лица које прима новчану накнаду а да је основица на коју се плаћају доприноси износ новчане накнаде.

С обзиром на одредбе Закона новчана накнада се утврђује у нето износу и нето износ новчане накнаде се исплаћује кориснику а износ накнаде се обрачунава према минималној цени рада коју на сваких шест месеци утврђује Социјално економски савет Републике Србије у нето износу и према броју часова рада по календару с обзиром на месец у коме се врши исплата новчане накнаде.

Национална служба за запошљавање (тзв. Биро за запошљавање) је вршила погрешан обрачун новчане накнаде јер је корисницима исплаћивала умањену новчану накнаду у износу који је мањи од 80% од минималне зараде и јер је обрачун вршила на основу просечних часова рада, а не на основу стварног – променљивог фонда часова рада у месецу за који се врши исплата.

Корисницима новчане накнаде је дакле проузрокована штета погрешним обрачуном и исплатом мањих износа од оних који им припадају у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености и у складу са Законом о раду.

Новчана накнада је у умањеном износу исплаћивана и корисницима који су примали накнаду која је већа од 80% од минималне зараде јер је обрачун погрешно вршен на основу просечних часова рада, а не на основу стварног – променљивог фонда часова рада у месецу за који се вршила исплата.

Досадашња судска пракса потврђује да је корисницима новчане накнаде исплаћивана мања накнада од оне која је требало да буде исплаћена и да је корисницима исплаћивано мање од 1.700 до 2.900 динара за сваки месец у ком су примали накнаду од Националне службе за запошљавање.

С обзиром да је, у складу са чл. 72 Закона, период од 3 месеца минималан период на који корисник има право на накнаду од Националне службе за запошљавање и да је просечно сваког месеца сваком кориснику исплаћивано мање по 2.000,00 динара то је сваки корисник новчане накнаде у просеку оштећен за најмање 6.000,00 динара.

Закључак

Сви они који су били и/или који су и даље корисници новчане накнаде имају право да преко надлежног суда у парничном поступку захтевају исплату накнаде штете са каматама од Националне службе за запошљавање. У току судског поступка је потребно спровести вештачење од стране вештака економско-финансијске струке којим треба утврдити тачну разлику између исплаћених новчаних накнада и износа накнаде који корисницима припадају према овде наведеним законима.

У Нишу, 26.03.2015.г.
Аутор
Адвокат Петар Ракочевић
адвракоцевиц@гмаил.цом