Print Friendly, PDF & Email

Kako je dokument zamenio stisak ruke?

Iako i dan danas, postoji u ljudskoj civilizaciji reč, ili dogovor, pa i ono “ruka ruci“, ipak je nešto što je dokumentovano jedino validno. I dok se u istočnim civilizacijama, reč smatra svetinjom, i vredi više nego običan papir, papirologija na Zapadu predstavlja nešto bez čega se ne može zamisliti funkcionisanje. Stoga, produbljujemo priču o tome šta je to dokument, u kakvoj se sve formi može javiti, koja mu je svrha postojanja, etimologija i kada je njegova važnost postala toliko velika. Organizacija dokumenata u firmama, ali i ličnih i porodičnih dokumenata je jako značajna, pa postoje i posebna administracija koja o njima vodi računa. Razume se, postoje i usko specijalizovane firme za administraciju dokumenata, koje pomažu u organizaciji, preštampavanju, selektovanju različitih tipova dokumenata i svega što se njih tiče.

Najpre, šta je to dokument?

Premda bi mnogi čovek pomislio da iz prve zna odgovor na ovo pitanje, i da ga nema potrebe postavljati, dokument ipak valja definisati. Dokument predstavlja pisani, crtani, vizuelno ili auditivno snimljeni dokaz o određenim tokovima misli, a suština njegovog postojanja jeste dijahrona komunikacija. Bez njega se ne bi moglo zamisliti smisleno slaganje činjenica u nauku. Poreklo reči dokument je latinsko od documentum, šta upućuje i na glagol doceo čije je značenje podučavati. Dokument se odnosio na dokaz kojim bi se potvrđivale određene teorije ili misli. U digitalnoj eri kompjutera, njegovo značenje se promenilo, pa se pod time podrazumeva fajl u kom su sačuvani određeni podaci.

 

Koncept dokumenta

Koncept dokumenta nikada nije do kraja definisan, ali su mnoge škole pokušavale da ga opišu. U svakom slučaju zasniva se na pretpostavci da je reč o bilo kakvom konkretnom ili simboličkom, pisanom, snimljenom dokazu koji potvrđuje određeni fizički ili mentalni proces. Važnost dokumenta je u tome što potvrđuje određene procese u vremenu, pa se uvek na njega možemo pozivati kada je potrebno dokazati da se to što dokazujemo i desilo.

Tipovi dokumenta

Dokumenti mogu biti javni ili tajni, odnosno privatni (poverljivi). Razume se da se dokumenti ne moraju čuvati samo u orignalima, pa je logično da postoje i kopije, koje se uvek pozivaju na original i na njega referišu. Oni pokrivaju različita polja čovekovog postojanja te govorimo o dokumentima u smislu:

  1. Akademskom (teza, rad, časopis, disertacija)
  2. Poslovanje i knjigovodstvo: Računi, predračuni, ponude, ugovori, narudžbenice
  3. Pravo i politika: pozivi, sertifikati, licence
  4. Vlada i industrija: Naredbeni papir
  5. Mediji i marketing: Sažetak, nacrt, skripta…

Može se govoriti i o brojnim drugim tipovima dokumenata, školskim, opštinskim, gradskim, državnim, vojnim, porodičnim…

Istorija dokumentacije

Od momenta kada su pisani prvi dokumenti, gde se u obzir mogu uzeti i književna dela poput “Gilgameša“ koji je dokument jedne epohe, do danas, mnogo se toga promenilo. Od klinastog pisma, do računarskih jezika prošli su milenijumi, ali je suština ostala ista. Čuvanje i prenošenje informacije bilo je konačni cilj. Medijum dokumenata je nekada bio papir, ali su pre toga to bile i ploče, papirusi, pergament. Egipatska civilizacija poznaje zapisivanje na pergamentu, ali i u urezivanje u kamen kao u Mesopotamiji. Srednji vek i pojava štamparije, procej se u mnogome olakšao, a pojava kompjutera skratila proceduru i te koliko. Danas se za beleženje dokumenta koriste računari i štampači, ali se dokumenti pojavljuju i u video, audio i multimedijalnim formama.

Bilo kako bilo, savremena civilizacija, ne bi mogla da komunicira sa svojim prethodnicima, makar na fiktivnom planu, da se u arhivima, što onim istorijskim, što privatnim, ne čuvaju na tone papira koji dokumentuju prošlost.