Evo 8 razloga zbog kojih je naše oslanjanje na korporativne kancelarije u opadanju:

 

1. Kolaborativne tehnologije

Nove tehnologije dozvoljavaju zaposlenima da se “povežu sa poslom” gde god da su. Dakle, potrebna nam je samo povezanost sa Internetom. Možemo održavati virtualne sastanke, kreirati sredstva za rad (dokumenta, prezentacije, itd.), dobijati statuse od članova tima i ostati u svakodnevnoj vezi sa našom globalnom radnom silom bez da se viđamo svaki dan. Uz to smo u mogućnosti da radimo i u pokretu zahvaljujući mobilnim uređajima.

 

2. Nova generacija radnika

Osobe koje pripadaju generaciji koja trenutno vodi poslove su navikli da međusobno budu povezani. Ovu generaciju poznajemo kao “The Millenials” i do 2020. godine će činiti većinu radne snage. Ovo je generacija koja raste na društvenim platformama kao što su Facebook, Twitter i Google i vrlo se konforno osećaju pri povezivanju i podeli informacija. Ovo je generacija koja ne zna šta znači primiti 200 mejlova dok sediš u „radnoj kocki“. Organizacije bi trebalo da se prilagode ovakvim zaposlenima a ne obrnuto.

 

Regus Global Economic Indicator pokazuje da 48% od 26,000 menadžera iz 90 zemalja rade “na daljinu” barem polovinu radne nedelje

 

1811356e

 

3. Privlačnije radno mesto

Koga god da pitate da li bi radije radio iz kancelarije ili od kuće, odgovor će definitivno biti: od kuće (ili iz coworking prostora). Po izveštaju koji je objavila Chess Media Group 90% radnika veruje da su atraktivnije kompanije koje nude posao u fleksibilnom okrženju od onih koje se i dalje oslanjaju na rad iz kancelarije. Za organizacije koje žele da privuku i zadrže top talente izgleda da je esencijalno da od istih ne traže da rade puno radno vreme iz kancelarije.

 

4. Kompanije štede novac

Kompanije troše izuzetno velike količine novca na nekretnine u kojima organizuju radni prostor za svoje zaposlene. TELUS kompanija iz Kanade ima za cilj da većina njihovih zaposlenih po celom svetu rade puno ili parcijalno radno vreme “na daljinu”. Ovo je deo strategije kojom žele da se oslobode nekretnina koje imaju u vlasništvu a odnose im velike količine novca samo na troškove održavanja. Pored samih nekretnina tu su još i troškovi kancelarijske opreme, interneta, nameštaja i još puno dodatnih stvari. Uštede stvarno mogu biti velike na duži vremenski period (u zavisnosti od veličine kompanije ovi iznosi mogu biti i milionski!)

 

600,000 zaposlenih u US putuju po 90 minuta i 80km do posla (u jednom pravcu) a 10.8 milliona zaposlenih putuju po sat vremena u svakom pravcu

 

5. Zaposleni štede vreme

Putovanje do posla je veliki problem za mnoge poslodavce na svetu. Po izveštaju iz US Census biroa, 600,000 zaposlenih u US putuju po 90 minuta i 80km do posla (u jednom pravcu) a 10.8 milliona zaposlenih putuju po sat vremena u svakom pravcu. Da li možete da zamislite da provedete 10-15 sati nedeljno u kolima vozeći se do i od kancelarije? To je praktično dovoljno vremena za još jedan “part-time” posao dok ste u kolima. U svakom slučaju dovoljno činjenica koje dovode do zaključka da ovaj trošak može da se meri u milijardama na godišnjem nivou.

ofis 3

 

6. Zaposleni su produktvniji

Postoji veliki broj izveštaja koji potkrepljuju činjenicu da su radnici koji rade od kuće znatno produktivniji od onih koji rade iz kancelarije. Global Workplace Analytics možda ima i najobimniji set podataka po ovom pitanju a koji pokazuje da je oko 600 milijardi dolara svake godine bačeno na razne distrakcije na radnom mestu do toga da bi rad na daljinu povećao nacionalnu produktivnost sa 334 milijarde dolara na 467 milijardi dolara godišnje.

 

7. Poboljšan kvalitet života zaposlenih

Istraživači sa Umea instituta iz Švedske su pre par godina došli do zaključka kod bračnih parova kod kojih jedan partner putuje do posla duže od 45 minuta ima 40% više šansi za razvod. Posao je svakako najčešći uzrok stresa kod zaposlenih a na to je dodat i stress koji dolazi iz putovanja ka i od posla. Radnici bi to vreme mogli da iskoriste za dodatne poslovne zahteve ili provodeći vreme sa porodicom umesto što sede u prevoznom sredstvu.

 

8. Nova radna mesta

Kao što smo već pomenuli, svaka lokacija je potencijalno mesto za rad. Ovo uključuje kućnu kancelariju, kafić i bilo koje drugo mesto na kome postoji Internet konekcija. U poslednjih par godina pratimo i brzi rast i razvoj coworking prostora u kojima razni radnici mogu rentirati radni sto ili celu kancelariju blizu mesta stanovanja. Ovi prostori su opremljeni salama za sastanke, kuhinjama i vrlo često stvarima kojih nema u tradicionalnim kancelarijama (gluva soba, video studio, “deadline” soba, soba za opuštanje, itd.).

ofis 05

 

Za kraj…

Možemo i sami sebe uzeti za primer kako bi shvatili da rad iz kancelarije nije najbolje rešenje. Naravno da ima svetlih primera i argumenata da su kancelarije sjajno mesto za održavanje komunikacije i razvoj kolaboracije kao i da ima kancelarija koje pružaju i više od samog radnog prostora kao što su igraonice za decu, perionice veša, bazeni na terasama sa predivnim pogledom! Ono što je realnost je da čak i mala udaljenost utiče na komunikaciju i saradnju među zaposlenima. Čak i kada su udaljeni 50 metara jedni od drugih, šanse za komunikaciju i kolaboraciju su minimalne.

Poenta nije dokazati da je komunikacija licem u lice mrtva, pošto nije, i svakako ne želimo da se rešimo ljudskog kontakta. Ovo je poruka za organizacije da moraju početi da implementiraju fleksibilnija radna okruženja kako bi dozvolili zaposlenima da sami odluče kako žele da rade. Neke kompanije na primer organizuju “pop-up kancelarije” koje u stvari podrazumevaju privremeno zauzimanje coworking prostora za potrebe sastanka ili radionica, itd. Ovo svakako nije bežanje od komunikacije licem u lice već svođenje iste na nivo potrebe tj. Uzimanje i drugih opcija u obzir. Sigurno je da ima još dosta toga da se doda na listu ali jasno je pokazano da je opšti trend da ne moramo više da se oslanjamo na korporativne kancelarije kao jedino mesto na kojem možemo završiti svoj posao.