Naslovna / RAČUNOVODSTVO / Računovodstveni i poreski obračun dobiti

Računovodstveni i poreski obračun dobiti

Print Friendly

Naime, postoje dva nezavisna obračuna dobiti. Jedan je računovodstveni.  Detalje ovog obračuna definišu računovodstveni propisi i sama firma svojim pravilnikom o računovodstvu. Drugi je poreski obračun i on se vrši na posebnim obrascima – poreskom bilansu i poreskoj prijavi i uređen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Njegov rezultat je takozvana oporeziva dobit koja predstavlja osnovicu poreza na dobit.

Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe. Na primer, Zakonom o porezu na dobit definiše se maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandukoji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti. Ovi iznosi su sledeći:

troškovi reprezentacije priznaju se u maksimalnom iznosu od 0,5% poslovnih prihoda

troškovi reklame i propagande priznaju se u maksimalnom iznosu od 10% poslovnih prihoda

Reči “priznaju se” znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računjanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati.

Primer

Ukupni prihodi    100.000 din

Troskovi materijala 70.000 din

Troskovi reprezentacije 10.000 din

Racunovodstveno:

Dobit = 100.000 – 70.000 – 10.000 = 20.000 din

Poreski obracun:

Troskovi reprezentacije se priznaju do iznosa od 100.000 x 0.5% = 500 din

Dobit = 100.000 – 70.000 – 500 (troskovi reprezentacije do priznatog iznosa) = 29.500 din

Porez na dobit od 15% iznosi 4425 din

Dakle, dobit obracunata po poreskim propisima veca je u odnosu na racunovodstveni obracun za iznos troskova reprezentacije koji se ne priznaje u poreskom bilansu. Drugim rečima, pomenuti iznos ulazi u osnovicu poreza na dobit, pa povećava iznos poreza koji firma treba da plati. Iznos poreza na dobit je isti onom koji bismo dobili da firme uopšte nije imala ove troškove tokom poslovne godine (zato se i koristi izraz “ne priznaju se”  u poreskim propisima).

Pored troškova reklame, propagande i reprezentacije, poreski propisi zahtevaju i drugačiji obračun troškova amortizacije, nepriznavanje troškova koji nisu učinjeni u poslovne svrhe ili nisu pravilno dokumentovani, ograničenja troškova članarina poslovnim udruženjima, troškova učinjenih u kulturne, zdravstvene i slične svrhe, kao i nekoliko drugih ograničenja u visini troškova i prihoda koji se priznaju u svrhu obračuna oporezive dobiti.

Marija Đorđić

www.alibris.rs

Za vas preporučujemo:

Šta je potrebno za predaju finansijskih izveštaja za 2015. godinu?

Obavezan elektronski potpis za finansijske izveštaje za 2015. godinu  Agencija za privredne registre (APR) obaveštava …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *