Naslovna / VODI BIZNIS / Reciklaža-Profit

Reciklaža-Profit

Print Friendly

Dan planete Zemlje u čitavom se svetu obelezava 22. aprila. Svrha obeležavanja je da se upozori na opasnost koja preti životu na Zemlji.  Jedan od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine jeste otpad koji smo doživeli kao nešto čega se trebamo lišiti a ne nešto što predstavlja posebnu sirovinu ili poseban proizvod od kojih se može dobiti jako puno korisnih stvari. U nadležnom ministarstvu kažu da se u prethodnom periodu malo vodilo računa u oblasti zaštite životne sredine, i da se novac namenjen u te svrhe najmanje koristio za to.

S obzirom na to da se na ekologiju odnosi gotovo 30 odsto zakona i uslova koje Srbija treba da ispuni pre ulaska u EU, jasno je da je ta oblast jednako važna kao bilo koje političko pitanje koje je uslov za pristupanje. Od ukupne količina otpada u Srbiji reciklira se samo 10 do 15 odsto.Da bi se više recikliralo, osim novca potrebno je i promeniti svest građana. Ali, dok smeće ne budemo počeli da razvrstavamo, biće dovoljno da ga bar odlažemo na mesta koja su za to predviđena, a ne da ga bacamo pored puta ili u reke.  

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina beleži rast u ekonomskoj krizi. U Evropskoj uniji reciklira se polovina smeća, tri puta više nego kod nas.

U Udruženju reciklera kažu da je interes svih da sakupljači vremenom ojačaju, otvore preduzetničke radnje i počnu da uplaćuju doprinose.  Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja u vreme krize beleži rast. U poslednje tri godine broj preduzeća koja se bave reciklažom povećan je 10 puta. U ovoj industriji trenutno je zaposleno više od 10.000 ljudi. Reciklažna industrija u Srbiji ima veliku perspektivu i mogla bi da bude motor za sprovođenje politike ‘agresivnog’ zapošljavanja koju najavljuje buduća vlada“, kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. „U Srbiji od 2009. godine beležimo ubrzan trend razvoja kompanija koje se bave reciklažom. Na to ukazuje i podatak da je izdato oko 2.000 dozvola za upravljanje otpadom, bilo da je reč o transportu, skladištenju ili tretmanu tog otpada.

Ne treba zaboraviti da otpad nije smeće, nego resurs. Ima i onih koji su shvatili da prikupljanjem otpada mogu i da zarade.

Obilazak vulkanizerskih radnji i prikupljanje guma za reciklažu je posao koji Kemalj Bejzaku svakodnevno obavlja. Mesečno može da zaradi i do 50.000 dinara, što je više od republičkog proseka.Od tog novca, njegova osmočlana porodica uspeva da pokrije samo osnovne troškove, što je, kako kažu, bolje nego da čekaju milostinju.

Elektronski otpad (EE otpad) predstavljaju svi električni uređaji poput računara, televizora, monitora, mobilnih telefona, frižidera, kućne aparate, rasvetnu opremu, elektronske igračke, medicinske uređaje, fluorescentne cevi a koji nisu više u upotrebi.  Razvoj savremenog društva doveo je do munjevitog razvoja i sve veće zastupljenosti električnih uređaja u svakodnevnom životu. Oni se nalaze svuda oko nas, brzo im se unapređuju performance, sve češće se menjaju, pa automatski sve veći broj ovih uređaja spontano postaje zastarela oprema koja se više nikada neće koristiti.  Ovi proizvodi sadrže živu, olovo, kadmijum, berilijum itd. Ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, zagađuju i uništavaju životnu sredinu i mogu dovesti do pojave oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera…       

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti  hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Za celulozu, koja se dobija izdrveta, potrebno je saseći brojno drveće da bismo proizveli papir. Kako se radi o prirodnom resursu, potrebno je brinuti o njegovim količinama. Primer nebrige oovom prirodnom bogatstvu jeste Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom,dok je danas taj iznos oko 5% . Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvoddobijali iz prirodnog materijala (drveta). Takođe, preradom stare hartije koristimo15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije I 32.000 litara vode. Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Reciklaža metala (aluminijum, bakar, gvožđe)Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i sl. Metali se dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre se iskopavaju rude čime se narušavaju ili uništavaju čitavi predeli (livade, brda, planine…). Zatim se vrši prečišćavanje rude ispiranjem u vodi, koja se na taj način zagađuje.

U nekim razvijenim zemljama stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se može kupiti nov auto. Kod nas bi se, za početak, moglo krenuti sa prikupljanjem konzervi, bočica i kutijica. Najbolje ekološko rešenje je ne kupovati niti koristiti proizvode sa metalnom ambalažom.

 Recikliranje staklaStaklo se proizvodi od prirodnih materijala: kvarcni pesak, voda, kreč i treba voditi računa o njihovim zalihama. U procesu proizvodnje stakla troši se dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Glavne prednosti reciklaže stakla su:- ušteda energije (25%),- minimalno zagađenje vazduha,- reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte- smanjuju se kapaciteti potrebni za krajnje odlaganje.

 Recikliranje plastike   Plastika je materijal koji se dobija iz nafte, rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu nestati za 35 godina. Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 100-1.000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se onoliko koseonika koliko je potrebno čoveku za 1 dan, što govori o opasnosti uništavanja i spaljivanja plastike. Zato su najbolje rešenje preventivne mere, izbegavanje kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.

Za vas preporučujemo:

vrste brendova

5 načina za brendiranje vašeg proizvoda

Da li i vi obožavate neki proizvod bez očiglednog ili razumljivog razloga? Da li često …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *