Kada sam iz radoznalosti, pre nekih godinu dana otišao na internet i ukucao „lični razvoj“ dobio sam ponudu različitih edukacija, kurseva, programa, seminara, radionica i sličnih stvari na ovu temu, bilo da se radi o individualnim treninzima ili preko organizacija neformalnog obrazovanja.

Obzirom da nisam mnogo znao o tome, isprva sam bio rezervisan jer je moj pojačani Ego slao negativne signale i govorio mi da nastavim da „surfujem“ po nekim drugim temama te da ću na ovom polju samo izgubiti vreme.

Međutim, potpuno slučajno, „kliknuo“ sam na jedan YouTube kanal jednog našeg „nijebitnokog“ motivacionog govornika i trenera i tako je sve krenulo.

Znate, ne može svako da shvati o čemu govore svi ovi ljudi. Nažalost, ne može do svakog da „dopre“ sve što se nudi ljudima iz oblasti ličnog razvoja. Deo ljudi ne shvata značaj svih tih ljudi koji pomažu drugima na različite, fantastične, načine.

Ulaganje u svoj lični razvoj nije gubljenje vremena. Svaki sekund i svaki dinar u ovoj oblasti je neprocenjiv. Kada jednom spoznate zadovoljstvo jer ste usvojili i primenjujete neko novo znanje, novu veštinu, novu tehniku, tek tada shvatite koliko mnogo ne znate i koliko još imate da učite.

Kada naučite nešto novo iz ove sjajne i nepresušne oblasti, efekti na vaš život su fantastični jer iz korena menjate loše navike a instalirate nove, napredne, sveže, pune energije. Jednom kada ih instalirate i počnete da ih primenjujete, vi počinjete da živite nekim novim životom, zdravijim, naprednijim, punim entuzijazma i zdravih stavova i želja. Vaši ciljevi od nedostižnih postaju dostižni i savladivi. Sve vam je lako kada u vama živi pozitivna energija, pozitivan stav prema životu i ljudima oko vas. Shvatite kako ne postoje nerešivi problemi i nepremostive prepreke. Počinjete da, bez briga i učmalosti kao ranije, rešavate sve pred sobom. To je izvanredan osećaj. Kao da imate neku moć.

Znate, kada „sednem“ na neku temu koja me zainteresuje i nadahne, veoma joj sistematično i detaljno pristupam, posvetim joj se potpuno i unesem sve svoje mentalne resurse kako bih to i savladao.

Ovde zaista nije bilo potrebe da išta „savlađujem“. Ovde sam odmah počeo da zidam ciglu znanja po ciglu veštine. Bio sam hipnotisan i opčinjen. Samo sam čitao, gledao, slušao i slušao i shvatio da do tog momenta živim na jedan potpuno pogrešan način.

Što sam više čitao, gledao i slušao, radio posvećeno na njima, vežbao tehnike, isprobavao alate, u meni se javila ogromna ljubav, ispunjenost i neverovatna energija. Noć mi je bila kratka za učenje. Bukvalno nisam spavao. Kada bih i legao da spavam, do kasno u noć bih razmišljao kako bih time voleo da se bavim. Ta želja me hranila tada, a evo, hrani me istim intenzitetom i danas.

Pomoći mnogim ljudima da budu srećni, uspešni, bolji nego što jesu, izvući ih iz te čuvene „zone komfora“, nesrećnog životnog lavirinta u kome se nalaze, to me je veoma nadahnulo. Takvo osećanje mi je otvorilo novu dimenziju života.

Ceo svoj život maštam kako pomažem ljudima i to me uvek činilo srećnim i punilo moje životne baterije.

Ali izazova nikad dosta.

Verovali ili ne, u toj fazi nadahnuća i želje, kao i početka mog rada na ovoj fenomenalnoj oblasti, dobio sam odgovor na prethodno poslati CV sa preporukama koje sam imao, od jedne veoma kvalitetne strane kompanije sa sedištem u Beogradu, da moj portfolio odgovara opisu menadžera koji im je potreban i da se javim na posao i potpišem ugovor tog i tog datuma. Sećam se, bilo je to za tačno sedam dana.

Sa jedne strane nisam mogao da verujem, bio sam presrećan. Dobio sam pozitivan odgovor a već sam bio digao ruke od toga. Mislio sam da ne mogu da „dobacim“ do takvog mesta, ali hajde da pokušam, pomislio sam tada i poslao CV. Baciću udicu, pa ako riba zagrize, super, ako ne, ništa, idemo dalje..a dragi moji, zagrizla je ogromna Tuna. Znao sam koliko je „masna“ plata menadžera na toj poziciji i odmah sam, kao što bi i većina, počeo da sanjarim o kamionima i avionima.

Međutim, taj osećaj ispunjenosti me je držao dok nisam krenuo na spavanje. Kada sam spustio glavu na jastuk i zažmurio, kamioni i avioni su nestali a pojavila su mi se skoro sva lica iz oblasti ličnog razvoja čiji sam rad do tada pratio. Pokušao sam da fokus ponovo prebacima na taj posao koji me čeka, ali prosto nisam mogao. Nije išlo.

Zašto mi sada svi oni dolaze? Zašto mi ne dolazi neko iz te kompanije? Kakav je ovo znak? Tu celu noć nisam ni trenuo. Rojile su se različite misli. Imao sam stotine lomova te noći. Uspavao sam se ujutru oko 9.00 časova i spavao sam dugo tokom tog dana.

Sigurno znate i verovatno ste iskusili te životne „klackalice“, znate o čemu pričam.

Na koju stranu da krenem? Kojim putem?  Šta da radim? Samo da ne pogrešim u odabiru?!

Skuvao sam kafu, seo sam, i pitao sebe: da li da poslušam razum ili dušu?

U menadžerskim, pa i direktorskim vodama, sam bio i nikakav problem, tu sam kao riba u vodi. Međutim, u “dubljim vodama” ličnog razvoja nisam do tada bio. Zapravo, ni jedna me kap toga pošteno nije ni pokvasila, tek sam na početku. Tek sam dotakao vrh ledenog brega.

Gde me ovo može odvesti? Koliko daleko mogu otići?

Počeo sam opet da rojim pitanja.

Razum mi je, poput snažnog projektora, prikazivao kancelariju, opeglano odelo, sastanke, poslovne pobede, stanje na tekućem računu, dobar auto i to je u tom  momentu otišlo toliko daleko da sam isprojektovao i sopstveni stan u Beogradu, razne događaje, koktele, seminare, kongrese, partije itd. Ciljevi i podciljevi su se samo ređali jedan za drugim.

Pomislio sam, takvo radno mesto je referenca za buduća, još moćnija i još plaćenija…gde je onda granica poslovnom uspehu? Ugasite projektor molim vas. Prebaciću u mislima dostignuća i samog Džordana Belforta. Stop. Stani.

Ono što je veoma zanimljivo je da sve vreme dok su mi misli letele po tom menadžerskom raju, nijednog trenutka nisam osetio da mi srce igra. Nisam osetio nikakvu strast. Nije mi hranilo dušu. Veoma zanimljivo.

Sa druge strane, kad god bih pomislio da pomažem ljudima, da ih činim boljim, oči bi mi sijale, srce igralo, i ta strast o kojoj govorim bi se odmah pojavila.

O tim svojim momentima mogao bih da vam pišem danima. Ali, nema potrebe, shvatili ste poentu. Izabrao sam drugu opciju, da radim na sebi. I nisam se pokajao. Možda bi neko izabrao prvu opciju, verovatno velika većina. Razumeću vas. Bio sam u toj koži. Bio sam u tom modu života. Ali, se nadam da ćete i vi razumeti sve ovo o čemu vam pišem.

Vidite, kada se penjete poslovnim lestvicama, uvek postoji krov, uvek postoji šef, pretpostavljeni. Uvek postoji pritisak, target, tuđe a ne moje vreme, tuđe a ne moje mišljenje. I uvek možete da se “sapletete” i padnete sve do dna i dođete opet na početak tih lestvica. Taj teren je lep, zanimljiv,  koristan, ali zna da bude itekako klizav. I ne mora da znači da je trajan. I naročito, ne mora da znači da ćete biti istinski srećni na tim lestvicama. Igre prestola svuda postoje. Danas jesi, sutra nisi. Tu je sve relativno.

Sa druge strane, sa lestvica ličnog razvoja ne možete pasti. Tu je sve apsolutno. To je put stalne lične nadogradnje. One nemaju kraj, nemaju krov. To su mogućnosti učenja i sticanja veština koja vam otvaraju paletu životnih i poslovnih izbora. To je stalni rad na sebi i suštinska potreba svakog pojedinca koji želi da ostvari uspeh u svim aspektima života, ne samo na poslovnom polju. To je mnogo van tog polja. To se ne uči na fakultetu.

Lični razvoj je doživotni proces. Zašto?

Zamislite samo Dalaj Lamu i njegove sledbenike? Njihovo stanje uma je takvo da, na primer, danima ne moraju da jedu i piju. Gde je njihov um? Koji su to nivoi svesti i podsvesti?

Sam Dalaj Lama je jednom rekao da je tek počeo da “uči”. Zamislite.

Šta onda mi mislimo da znamo?!

Lični razvoj podrazumeva procenu postojećih veština i kvaliteta, postavljanje ciljeva i razvijanje novih veština koje su potrebne kako bi se ti ciljevi realizovali.

Lični razvoj je potreban svakoj osobi kako bi mogla da iskoristi svoj puni potencijal i postane svoja najbolja verzija.

Treneri ličnog razvoja nisu ni lekari ni nadrilekari, nisu ni psihijatri ni psiholozi, ni vračare ni gatare, nisu iscelitelji i bioenergetičari, nisu ništa od toga.

To su izuzetni ljudi koji imaju „to nešto“ rođenjem i svojim stalnim radom na sebi, i koji su se potpuno posvetili tome. Oni, na fantastičan način, prenose svoja znanja i iskustva svojim polaznicima i čine ih znatno boljim, potpunijim, savršenijim, srećnijim.

Oni ne mašu fakultetskim i drugim diplomama, već to rade zato što to vole i čine ljude boljima nego što jesu.

Umesto te „masne plate“ i „relativne sreće“, izabrao sam da pomažem ljudima da budu bolji, uspešniji, srećniji. Da spoznaju suštinu svoje svrhe. Izabrao sam „apsolutnu sreću“.

Na kursu „Razvoj ličnih veština – budi svoja najbolja verzija“, kod renomirane Poslovne Akademije i centra za edukaciju „Eduka Plus“ koja postoji već 10 godina, moći ćete da nadogradite sebe, da optimizujete svoja znanja, savladate nove veštine, da naučite da kontrolišete i upravljate svojom životnom energijom i svojim vremenom, da napravite svoje prioritete, hrabre korake, da budete srećni i uspešni i budete svoja najbolja verzija.

Bliže informacije o kursu nalaze se na sajtu: www.edukaplus.com

Na stranu marketing, za kraj ovog teksta, jedna poruka koju svima stalno ponavljam, naročito onima koji nisu još odabrali, birajte da radite ono što volite i ljude koje ćete da volite kako bi bili srećni i, siguran sam, kasnije i uspešni i ispunjeni.

Onima koji su već odabrali, ako ne volite, ili nemate snage da menjate, ostaje vam da zavolite ono što radite, ali pažljivo pravite svoje naredne poslovne i životne korake.

Vaš život i vasa sreća ne mogu da čekaju.

Ja sam svoj životni kurs odabrao. Na tom kursu, nebo je granica.

P.S.

Živite život sa svrhom i toj svrsi udahnite život.

by Simon Simonović